Autobus u ranom jutru

Autobus u ranom jutru putuje ka prijestolnici. Uglavnom studentarija. Na prednjem sicu sjedi doktor, nasuprot njemu časnik. Vikendaši pričaju.  “Moj braco .” reče doktor. Pitaš se što radi naša inteligencija? A jeli upće ima te naše inteligencije.. Ili bolje reći ako je ima ta misli samo na sebe.. za opće stanje koga briga!?U nas nema pameti! Mi samo putujemo.Vozimo se ko ja i ti danas u autobusu..A ovaj, ovaj naš  hrvatski autobus putuje iz vraga u sotonu, iz sotone u vraga, stoljećima isto i nazad. Vidi ovaj naslov. Ako ne proglasite stečaj hrvatskih brodogradilišta pregovori s EU bit će upitni! Što je ovo, a? Nešto što vidjeli nismo! Nešto novo, a? Ma baš. Sad su brodogradilišta, jučer su bili generali...pa ZERP..kada je naš svit glup pa ne razumi ušto je igra... ukiniće ti tvoje da bi nam plasirali svoje.. Brodogradilišta? E a što bi radila njihova ako postoje naša? To se zove Udavi konkurenciju. Neš ti meni pameti.

To je prozirno da prozirnije ne može biti. Eto nas je prisililo za taj ZERP a Italija  Francuska su odma poslije ukidanja našeg proglasile svoj pa te pitam ko je tu lud!? Jesu li Talijani pustili da Al Italiju kupe Francuzi... Nisu.. Jer je kažu firma od državnog interesa..A mi nemamo takve firme!? Još manje državna interesa..A!!!? Jopet ćemo na bauštele.. jopet ćemo se prodavati ka radna snaga i ništa više...

Biti će prvi puta? - reče pukovnik. Još jedna u nizu ucjena. Treba i to zatvoriti.. Jer  država ne smije sufinancirati brodogradilišta.. ma kakvi to ni Talijani, ni Francuzi ne rade, nikako. Nizozemci pogotovo.. ma baš.. oni su sva svoja ujedinila u trustove da bi bila konkurentnija... u neke Filcantjeri. Ili tako nekako..
E svak brani svoje, osim nas - reče doktor. Sve treba prodati, omalovažiti.. odreći se svega.. to ti je naša pamet.. uvjek je tako bilo.. bivši su političari prodavali narod beogradskim socdirektorima i voždovima, žandarima za sitne novce.. a danas nas prodaju ovim EU činovnicima za još sitnije. Od poduzeća, banaka, do generala.. isto..I onda ti kažu da si napokon slobodan. Jadni nebili? Je oslobodili se svega! A kako čovik može biti slobodan, kad mu je kasica prazna? Nema toga nigdje.Gledam ovu dicu..ovu našu mulariju.. školuju se, roditelji vade iz grla da bi njima dali.. onda završe i nemaju di raditi.. Idu vani ili ostaju u Zagrebu, eto ti. A imali smo šansu ko nikada.. Žali bože mrtvih...U grobu se okriću - doda pukovnik. Jesi vidija onu našu dvojcu doli na dnu autobusa.. Ono je naš vozač saniteta...Sićaš li ga se? Malo prije smo razgovarali.. ide na komisiju .. . Nisam ga prepozna- reče doktor, cili se izoblićija.. Sve više je bolesnih, moj brate.. a od ovih  naših nesritnika koji su ostali živi, svaki je nešto ćapa. Neko u kosti, neko u glavu.. al niko nije proša lišo. A Zašto.?Onaj drugi je čini mi se bija zapovjednik satnije..Je - reče pukovnik. Ide na Rebro na kontrolu. Ima leukemiju...To je tako..

Gledam kakav mu je bija život.. Iz škole su ga milicioneri odveli onda u zatvor.. iz zatvora u onu vojsku.. iz one vojske biža, preko Mađarske.. Pitaj boga kako. Stiga kući  nije se ni umija već je bija na crti, u ratu...Na frontu.. pa u bolnicu...Ranilo ga... pa onda opet u fajtu.. pa se skinija..Zapoćea  neki posa.. pa nije išlo.Propa.. jer niko nikome ne plaća. Pogotovo mali koperantima ka on... pa ga ganjalo ka zadnjeg lopova zbog davanja.. pa  se razbolija. Koji pakleni krug! Sad se liči. A reka mi je da je dva puta bia na saslušanju radi onih topničkih dnevnika..Jopet ga ganjalo a čovik  i ne zna oće li ostati živ...Znaš tih je priča pun autobus moj pukovniče - reče doktor.. Gledaj onu ženu s onom malo curicom. Vodi je na kontrolu. Dite ima nekih teških problema... a toj su ženi ubili brata i oca.. pola sela ubili... kuću zapalili..Zemlju opustili.. Čudno je to s nama.. mi sve u trenu zaboravimo. Kao da se nikad to nije dešavalo. A samo je osamnaest godina prošlo od toga...Mi se krećemo moj pukovniče, krećemo. Vozimo se .. Uletjeli smo u autobus i ..putujemo ..

Puni su ovi autobusi, narod putuje i nada se.. Gdje će stići i kako će mu biti to nitko nezna..   Ma znaš mene ti je strah, kad koga od naših sritnem i pitati što radi u Zagrebu.. jer odma misliš na vraga..Ili je bolest u pitanju ili status.. Ali ne mora biti tako - reče doktor. Viruj mi na moju rić likarsku! Evo pitaj ih.. pitaj i onog našeg šofera.. i satnika pitaj i tu ženu pitaj.. Čitavo ono vrime rata oni su znali zašto trpe i nisu žalili za time.. siguran sam da ne žale ni sada... Jer to je vrsta koju nada ne napušta nikada. Zato opusti se i spavaj.. Stići će ovaj naš bus na odredište.. Bez brige reče doktor.. negdi se moramo iskrcati.. ja ću malo zadrijemati.. a moga bi i ti. Hrče autobus.. Hrče cijela Hrvatska..što nebi i mi.. lakše će nam bit.. nemoj uvjek misliti.

Ivica Matešić Jeremija