Dirnuti osinje gnjezdo

Beg se vratio iz Gređana vidno uzrujan. Mahnuo je rukom da mu priđemo. Bero je dolazio sa zapovjednicima vodova, Majcenom I Božom. Majcen je bio visok momak, odjeven u crno, sa čvrstim stavom o hrvatstvu. Kleo se u Pavelića, iako mislim da je osobno bio vrlo plah dječačić koji se skrivao iza radikalnih ideja. Božo, čista suprotnost, čovjek Hulk, čista slika i prilika heroja iz američkih filmova, koji se ne boji metaka I granata, a u duši mekan i dobar kao putar. Kažu, dok je trajao napad na logor, krenuo je za četnicima koje je uočio blizu svog rova ali se sapleo o konzerve obješene na stabla. Srećom, nisu ga vidjeli jer su dali petama vjetra pa se uspio osloboditi zveckave zamke.

“Ovo je bio test, dečki . Napali su sa svih strana. Dolje, kod Velike Vranovine dva su karlovčana poginula, kod Hrvatskog sela ranjen je MUP-ovac dok su kod Ponikvara zaustavili proboj. Čerovac je odmah krenuo za Zagreb kako bi tražio pojačanja u ljudstvu i municiji “ počeo je Beg .

“A Pekinezer? “ upita Bero.

“ Pekinezer ima sranja sa dečkima koji su zaglavili u selu Maje . Tamo je navodno sve gotovo .Masakr.”

“Jebo te , ovo postaje sve bolje I bolje!”dobaci Božo .majcen je stiskao beretku u rukama .

“Praktički smo bez municije . Dečki se pitaju da li će ta municija stići na vrijeme ili ćemo se guziti sa čedama ?” Beg ga pogleda ispod oka :

“Pa dobro , čovjeće , jes  ti gluh ? Sad sam reko da Čerovac piči za Zagreb ! Nek se dečki strpe I šparaju municiju . Manje pucat na sove !”

“ A hrana ? Ima tu kaj za jest ili moramo sami nabaviti ?”

“ Pekinezer će poslati kuhara do nas , uskoro .”

“Kaj nam je sad delati ?” upita Bero .

“ Ovo brdo branimo sve dok se sela iza nas drže . Kad tamo probiju , ovo je jedini izlaz , za sve . Prek Viduševca za Pokupsko .Ovo ne smije pasti , dečki .”

Majcen se pokupio , pognute glave , do svojih dečki . Vjerujem da mu se šupak stisnuo kao Blenda 22 ( izraz za sužavanje objektiva kod fotoaparata , vrlo mala rupica .).

“ Znam ja gdje je njima baza .” reće Božo .

“ Kak znaš? Pa nisi vidil kud su zgibali.”upita Beg .

“ Znam . Ima jedan putić koji vodi kroz šumetinu do bivše željezničke stanice , takozvane pesje kučice.”

“ kaj tu ima stanica ?”upitah ,zbunjeno .

“ Da , na relaciji Glina-Vrginmost . Sigurno su tamo . Idealno mjesto za dopremu municije I hrane . Samo je dotegle vlakom .Trebalo bi ih sjebati dok se ne nadaju.”

“ Ti si , Božo,lud ! Pa MI SMO NA NJIHOVOM TERITORIJU !”

“ U tome I je kvaka . Di će oni mislit da smo mi tolko ludi da ih napadnemo ?!”

Pogleda prema meni I doda : “ Jel tako , Neno?”

“ Ja ti nisam ni lud , ni sjeban. Kriva adresa.”

“ Al si bil dovoljno lud pišati pod granatama , I skakati ko zec između dvije vatre .”

“ je. Dobro da mu nije pimpek ostal kraj onog debla…..hehehe” naceri se Bero .

Božo je okupio ekipu . Hammer I buraz , Seljo, Pajo I buraz te Cigo , dečko iz Utrina , potpuno hladnokrvan tip od metar I kusur , crne , čupave kose .

Natrpali su džepove municijom , zalijepili dva okvira automatske puške zajedno , kako bi brže mjenjali prazne za pune, namazali lica zemljom .

Pajo je zatakao nož u čizmu , a Cigo podigao Bredu na leđa . Bila je veća od njega ali on reče da je oduvijek volio veće ženske .

“ Onda? Ideš?” upita me Božo .

“ Jebo ti , baš me oćeš usositi !”viknuh .

“Ovo su sve tvoji ljudi . Nisi valjda napunio gaće ?”

“Ne , nisam . Samo razmišljam trezveno .”

“ Opa , kaj to postoji !”viknu Junior .

Želudac mi se stisnuo , jer nisam planirao glumiti specijalca ali ponos je bio zajebana stvar u to vrijeme pa nisam mogao odustati .

“ Dečki moji , gazda ide s nama . Gazda je pravi frajer!” reče Božo .

“ Je , samo ne znam još koliko …” odgovorih .

“ najebat će te kad Pekinezer sazna !” vikao je Bero .

“ Jebeš Pekinezera!”odvrati Božo .

Malom stazom uputismo se u šumu , jedan po jedan , razmaknuti na metar , dižući noge poluvisoko kako ne bi potegli kakvu odskočnu minu koje su čede znali ostaviti za sobom .

Hodali smo dobrih pola sata . Povremeno bi stali , čučnuli I osluškivali .

Prošavši mali klanac , Božo pokaza da stanemo . Ispred nas je bilo kukuruzište , nekih dvadesetak metara dugačko a iza njega čuli su se glasovi . Netko je veselo pjevao , čulo se brujanje motora I osjetio se miris pečenja .

“ Danilo , oj , Danilo!” netko je vikao .

“ Ne deri se , gdje gori!” začu se glas iz kukuruzišta . Polijegali smo u travu I zaustavili disanje .Bio je sasvim blizu nas .

“ Pa , gori janje , jebem li mu kožicu , će da izgori!”

“ Mam ti ga spalim , pripazi malo da se popišam!”

Božo pokaže prstima da ih ima pet ili šest I da su ispred nas . Pričekasmo da Danilo ode do svojih .

Razvili smo se u strijelce , odmaknuti jedan od drugoga  na metar do dva  I počeli se šunjati do ruba kukuruzišta . Svirao je narodnjak , neka pjesma o slavi I Draži . To nam je olakšalo puzanje jer se šuštanje nije čulo od derneka koji je vladao na stanici .Kad smo stigli do ruba kukuruzišta vidjeli smo ih gdje sjede za stolom , uz piće I gledaju u janje koje se okretalo na ražnju na motorni pogon . Iza njih je bila napuštena željeznička stanica na kojoj je pisalo : Ovo je Srbija ! Puške su nehajno odložene na zid stanice .Lagano naslonih automat na rame I uhvatih jednog na nišan . Momak je imao bujnu bradu I crnu šubaru na glavi, iako je bilo pakleno vruće .Mislio sam da je taj pucao na mene I promašio .Mislio sam da je taj klao civile I palio im kuće . Mislio sam na zlo koje je mogao učiniti taj čovjek do sada .

Smijao se nekoj šali,narodnjak se derao , sunce je sjalo I reflektiralo se o cijevi pušaka . Tada se četnik zabulji u kukuruzište , uhvati odbljesak sunca na pušci I dreknu:

“ Ustaše !!!!!!!”

Tada otvorismo vatru . Popadali su na pod , janje se prevrnulo u prašinu , žbuka sa zida stanice prštala je na sve strane , boce se lomile na stolu I letjele u zrak . Jedan pade preko stola I povuće lonac zajedno sa sobom na zemlju . Bilo je brzo , I žestoko .

Božo isprazni okvir I rukom pokaže da je vrijeme za povlačenje , dok se čede nisu snašle I pozvale pomoć.Trčali smo istim putem nazad , ne zastajkujući I ne osluškujući . Kad nam je ponestalo daha , stadosmo na sred šume . Pajo je iskašljavao nikotin I katran . Cigarete mu izlazile na nos .

“ previše…..pljuga……premalo….konde….” dahtao je .

“ Idemo…dalje…” reče Božo , pogledavajući u šumu iza naših leđa.” Ovo još nije gotovo.”

Ježeva kućica

Kuhara nije bilo . Nije bilo ni Čerovca . Pekinezer se pojavio pokisao kao miš i ispričavao se da je pokušao sve kako bi nam osigurao dodatnu municiju i hranu ali nigdje nije mogao naći dovoljno rezerve pa za sad svi moramo čuvati ono što imamo . Nekima to nije odgovaralo . Majcen je odmah istupio .

« Moji dečki nisu došli ovamo na klanje ! Niti ima hrane , niti municije . Dolazi noć , Božo i kompanija pošteno su raspizdili čede pa će navaliti na nas ko muhe na govno ! Kako mislite obraniti liniju bez metaka . Niti smo vitezovi , niti je srednji vijek ! «

Pekinezer je sklopio ruke kao da se moli i rekao :

« Ako od vas tražim još jednu noć , ne tražim nemoguće . Za dan do dva sve će se srediti . Čerovac je uporan i dobiti će sve što traži ! «

« Ako za dva dana ne bude tako , mi odlazimo . « , odrešito odvrati Majcen .

Sve je mirisalo na raspad sistema . Ako 1.vod napusti svoj dio odgovornosti , preostala dva voda morati će se razvući i pokriti njihov dio , i omogućiti četnicima da prođu kroz nas kao kroz sir . Božo se smješkao i mahnuo rukama .

« Samo nek pizdice odu . S njima ili bez njih , isti kurac . «

Majcen nije komentirao tu izjavu već se povukao do svog voda . Sjeo sam kraj vatre i uzeo šalicu kave . Pero je sjeo pored mene .

« Kuhar se ne usudi doći gore . Uzet ću Uaza i otići po klopu . « reče .

« Zašto ti ? « upitah .

« Zato što ću popizdit ovdje . Moram se kretati . «

« Iskoristit će te . Vozit ćeš hranu svima . «

« Pa ? Bar ću upoznati sva sela oko Topuskog . Bolje i to nego čekat u rovu da me zgodi čedo ili da mi mina padne na glavu . «

« U autu te mogu isto zgodit . «

« Je , ali su manje šanse , jer se krećeš . «

Ustao je i otišao do Bega . Beg je kimnuo glavom bez puno razmišljanja . Pero je postao ekonom . Sjeo je u auto i odjurio po hranu . Nakon sat vremena vratio se sa punim džipom klope i pića . I bio je zadovoljan .

Negdje pred večer kiša je počela rominjati . Uvukli smo se u rovove prije mraka i pokrili šatorskim krilima . Iako je bio kolovoz , noći na Baniji su bile hladne . Kako je kiša sve jače padala , tako nam je postajalo sve hladnije . Šuma je utonula u mrak , kapi su tapkale po lišću , kantice su se klatarile na žicama i bilo je nevjerojatno mirno . Oči su mi se sklapale , hladnoća mi se zavlačila u kosti . Sanjao sam o toplom krevetu i ženi kraj sebe .

Iz sna me probudi nekakvo šuškanje . Trgnuo sam se i pripremio Zbroju . Automat sam postavio blizu ruke , a pištolj uperio prema vrhu rova . Teško disanje čulo se jako blizu . Zvučalo je kao da se netko uspinje brdom nakon dugog pješačenja . Lišče je šuštalo sve bliže dok sam pokušavao procijeniti s koje strane dolazi dahtanje . Činilo se kao da čedo puzi , pa zastane da odahne , pa opet puzi i to ravno na mene . Bobo je hrkao . Lupio sam ga laktom u rebra .

« Kaj..kaj je ? Ko je ? « probudio se uz negodovanje .

« Tiho….» šapnem i pokažem prstom na vrh rova . Bobo se pretvorio u uho . Klimao je glavom potvrdno . Dahtanje je bilo sve bliže . Šumovi sve jači . Kako je kiša stala , mjesec je probijao grane i mogle su se vidjeti siluete drveća i žbunja . Sam vrh rova bio je osvijetljena pozornica . Na njoj je upravo trebao nastupiti čedo diverzant .

Podigao sam lagano Zbroju , uperio je prema zvuku i čekao .

Odjednom se pojavi šubara , čekinjasta kapa kakve su četnici voljeli nositi . Refleksno sam stisnuo okidač i tako deset puta . Zbroja je inače poluautomatski pištolj i dovoljno je jednom repetirati pa pucaš dok imaš metaka . Šubara se srušila sa vrha rova i otkotrljala niz zemlju u lišće . Naravno da je moja pucnjava probudila cijelu liniju obrane i nastao je petominutni koncert za Automat i srodna oružja . Bobo je klečao otvorenih usta , s puškom uperenom u mrak . Izgledao je kao zamrznuta slika s video trake , takozvani  «Freeze  Frame»  lik .

« Ej , gotovo je . Ode čedo .» rekoh mu .

« Koji čedo ? « upita još uvijek gledajući u nešto , malo niže od rova .

Nagnuo sam se naprijed i ugledao neko malo tijelo kako leži u lišću . Uzeo sam automat i ispružio ruku te vrhom cijevi gurnuo tjelešce . Nije se micalo . Mjesec je ponovo probio grane i kao reflektor spustio svoje svjetlo na žrtvu .

« Jebi ga , Neno , ubio si ježa …..» tiho izusti Bobo , a onda se stane hihotati .

« Pas mater , potrošio sam deset metaka na jebenog ježa ! A izgledao je kao četnik sa šubarom , tak stvarno i dihal je i puhal i šunjal se ! Otkud sam mogel znati da je kurčevi jež kad ih nikad u životu nisam čul uživo ! «

Sjedili smo u rovu , u tišini . Onda se Bobo naceri , sjetivši se mog obračuna s ježom .

Onda se i ja nacerih . Pa smo se tako , svako malo , cerekali , do zore .

Kad je svanulo , pogledah gdje leži jež . Nije ga bilo . Mali se onesvijestio od šoka pa , kad je došao k svijesti , šmugnuo je kući . Neće mu više pasti na pamet njuškati oko rovova u potrazi za hranom. Ni meni pucati na svaku prikazu .

Sreća ne prati hrabre

Pero je bio redovan s opskrbom . Konačno smo redovno jeli .

« Kako je dolje ? « upitah ga , između dva zalogaja kruha i mesnog nareska «Gavrilović».

« Dobro se drže Karlovčani . Kiša je padala noćas ko blesava pa su ujutro izgledali ko Kišne gliste . Imam osjećaj da će im taj nadimak još dugo ostati . Mupovci imaju problema sa moralom , išli bi doma . A njih najviše i napadaju , kao da znaju . Jučer je ubijen jedan mještanin  Topuskog . Pogodili su ga naši kad se vračao sa bunara s vodom . Mislili su da je čedo . Nesretan slučaj , nije se nikome javio , te nisu ni mogli znati da je civil . «

« A u hotelu ? Ima li novosti ? «

« O , da . Slušali su Srpski radio Petrova gora . Kažu da su imali Dan žalosti zbog pokolja hrabrih boraca od strane ustaša , koji su u velikom broju i kukavički , iz zasjede , napali mali odred četnika . I još kažu da znaju kako se ustaše zovu i da su im ucijenili glave na 20.000 DM-a ( njemačkih maraka ) . Od sad moraš paziti s kim se družiš , skupa ti je glava . «

« Jebo te , baš mi treba ta lova . A da se ja odem prodat ?»

Nasmijali smo se tome iako mi nije bilo svejedno .

« E , da , i pozdravila te prijateljica .» doda Pero , onako ,uz put . Smješkao se od uha do uha . « Nemoj da ti žena sazna .»

« Žena ne zna ni da sam živ a kamoli da okolo švrljam .» odgovorih , « A ionako nisam ništa poduzeo niti namjeravam . «

« E , dugi dani su pred nama , a život je kratak ,pogotovo ovdje . Zato mogu pušit kolko oću , znam da me rak pluća neće stić ubit . « Pero se zakašlja i masno pljune . Kao da ih je vadio iz pete .

« Trebao bi ti malo smanjiti .» rekoh mu , prijateljski .

« Smanjit ću kad dođem doma . Neko pije , neko se drogira a ja pušim . To je moja borba protiv stresa . «odgovori , mahne rukom i uskoći u džip .

« Vidimo se u podne . Hojla drija drom !!!!» zajodla i stisne papučicu gasa tako da je Uaz zarovao kotačima po zemlji . Spustio se na put  i nestao u oblaku prašine .

« E , ludog čovjeka .» pomislih . Onda mi misli skrenu na Natašu . Bilo bi dobro spustiti se u Topusko , bar jednu noć , i biti u krevetu sa mladom ženom , a ne u rovu sa balavcem Bobom .

Beg i Bero su žučno raspravljali s Majcenom . Majcenov vod je bio spreman napustiti Topusko . Toliko su bili uporni da je Bero digao ruke od njih i rekao im da je bolje da odu nego da prave razdor u satniji . Beg ih je uvjeravao da će to biti izdaja i da je najgore ostaviti suborce na liniji i pobjeći kući . Majcen je rekao da oni nikog ne napuštaju već traže od zapovjedništva da osigura logistiku bez koje ratovanja nema . Tada se Božo ubacio i rekao da tako Tatari nikad ne bi osvojili svijet jer nisu imali logistiku već su pili i jeli ono što su oteli .Pa neka makne svoju ušljivu guzicu iz rova , skokne do prvog četničkog logora i nek se opskrbi sam . Majcen je već imao dugo Božu na zubu te su se pošteno zakvačili . Krenuli su jedan prema drugome kako bi konačno izravnali račune no Beg se postavio između njih i rekao da agresivnost sačuvaju za neprijatelja , ili kad se vrate kući .

Božo je pljunuo na zemlju i demonstrativno otišao na svoju stranu dok je Majcen mahao stisnutom šakom po zraku i vikao da će Božo  kad-tad naletjeti na šaku . Nije bio ni blizu .

Te noći , Božo je odlučio otići u srpsko selo i dočekati četnike u zasjedi . Ovaj put me nije uspio nagovoriti . Pokušao sam ga uvjeriti da je to skroz ludo i da isti trik dva puta ne uspijeva ali , tvrdoglav kakav je bio , nije slušao .

« Znam od prilike kojim putem prolaze njihove patrole . Idu u trojkama kroz napušteno selo blizu Gređana . Ako ih dočekamo u jednoj od praznih kuća , mogli bi ih iznenaditi . «

« S tim nećeš niš postići , Božo ! Zakaj se uporno izlažeš opasnosti ? Ovo nije film . Ne mora imati «Happy End» . Nema ponavljanja scena , nema kaskadera , ne pucamo čorcima . Daj , stani na kočnicu . Vidiš da ni Hammer ,  i ludi Pajo , neće s tobom ! «

« Ne moraš ići . Niko to ne traži od tebe . Ali , ja moram . Jednostavno , nešto me tjera naprijed , i ne mogu se obraniti . « rekao je Božo , stavio mi ruku na rame , uz smiješak i dodao :

« Vidimo se u zoru . Nemoj me napucat , ko onog ježa .»

Nasmijah se , sa knedlom u grlu . Zašto sam imao taj prokleti osjećaj da ga zadnji put vidim živa ?

Božo , Babac i Jager , dečki iz druge satnije , koja je čuvala liniju kod Gređana , otišli su pred noć prema kraju sela . Na mjestu gdje je Jager vidio četničku ophodnju noć prije , namjestiše zamku . Negdje oko dva u noći , naišle su dvije patrole . Jedna im je zašla iza leđa te su morali uletiti u kuću . Četnici su znali da su tu i pretraživali su kuću po kuću . Došla je i treća patrola . Glasno su vikali kako će ih poklati kad ih nađu . Prva patrola upala je u kuću gdje su se sakrili . Božo je otvorio vatru i pokosio prvog koji je ostao visjeti na vratima . Drugi četnik je u padu pogodio Babca u glavu , dok mu je Jager sačmaricom skračene cijevi raznio prsa .

Druga patrola upala je kroz prozor , pucajući nasumično po cijeloj prostoriji . Božo je rafalom presjekao sjene na prozoru i oba četnika ispala su kroz porzor na dvorište . Treći je , vidjevši od kud vatra dolazi , pogodio Božu u rame i odvalio mu veći komad mišice .

« Moramo van ! « viknu tada Božo . Jager je pronašao Babca na podu , koji je ležao u vlastitoj krvi .

« Živ je ! « viknu Jager .

« Brzo , iznesi ga van ! Ja ću očistiti put ! « dreknu Božo .

Uzeo je Babcov Heckler u jednu ruku i Kalju u drugu , gurnuo vrata nogom i iskočio napolje .

U tom trenutku treća patrola je otvorila vatru i pogodila ga u nogu . Božo je uzvratio paljbu dok je Jager iznosio Babca iz kuće . Božo je zalegao do svinjske kopanje i pucao sve dok nije više vidio Jagera i Babeca . Četnici su također otvarali vatru sakriveni iza zida kuće . Kad je Božo bio siguran da je Jager dovoljno odmakao krenuo je , vukući ranjenu nogu po zemlji , za njima . Jager je uspio doći s Babecom do naših , te je Beg pohitao s desetinom u pomoć Boži , dok su ostali pružali Babecu pomoć .

Četnici su vidjeli da je Božo napustio zaklon , istrčali su na čistinu i zasjekli ga rafalima . Dok je Beg stigao , Božo je padao na zemlju , polako , kao da lebdi , kao da mu se ne žuri , kao usporeni film .

Begovi dečki otvorili su vatru pa su se četnici ponovo zavukli među kuće , uzvračajući . Dvojica su uhvatili Božu za ruke i odvukli ga do prvog zaklona .

« Nosila ! Dajte nosila ! « vikao je Beg . Sanitetskog materijala nije nedostajalo , ni volje , jedino nismo imali doktora . Nosila su stigla brzo , polegli su Božu na njih i odnijeli ga prema Gređanima . Beg i desetina još su malo pucali prema četnicima povlačeći se prema liniji obrane . Četnici nisu više uzvraćali , ali su proradili minobacači . Par mina doletjelo je ubrzo na selo , raznoseći crepove kuća i zemlju na sve strane .

Beg je klečao kraj Božinog tijela . Opipavao mu je bilo . Tada pogleda u dečke i tiho prozbori:

« Božo je  mrtav .»

 

U rovu na kavi

Jutro je bilo sumorno . Depresija se uvukla u ljude , zbog Bože . Kiša je rominjala , kapi su tapkale po šatorskim krilima , voda se cijedila niz rub i namakala rovove . Pekinezer je bio ljut . Vikao je na Bega i Beru , spominjao disciplinu , zapovjedni kadar , okrivljavao samovolju pojedinca , i stalno ponavljao da ne zna kako će objasniti stožeru smrt i ranjavanje njegovih boraca . Beg nije ni pokušavao ulaziti u dijaloge sa Pekinezerom . Bero je samo rekao da je to bilo za očekivati  jer smo u ratnom području i to nam je sada posao . Stožer bi morao znati da su žrtve neizbježne .

« Sad je najvažnije sačuvati moral vojnika i prevesti  ranjenike i mrtvo tijelo našeg Bože u Zagreb . To je najvažnije . «

« Organizirat ćemo hitan prijevoz . Tko će htjeti na Božin sprovod nek se javi tebi , Bero . « odgovori Pekinezer .

U tome su neki vidjeli priliku da odu s Dva jelena zauvijek . Bilo je ljudi koji su na riječima jaki ali u srcu slabići . I takvi su nakon tri dana ratovanja doživjeli slom živaca . Pod izlikom posljednjeg ispraćaja ponadali su se domoći Zagreba i tamo ostati , daleko od strahota i razaranja . Sjedio sam u rovu i zamišljeno buljio u šumu . Razmišljao sam o tome kako čovjek može biti naivan i glup kad ga srce povede . Možeš oženiti krivu ženu , možeš napraviti curi dijete , možeš ukrasti na poslu stvar pa dobiti otkaz , možeš se prijaviti u rat i izgubiti glavu i još tisuću stvari koje se rade srcem , a ne glavom . Ali , jednu stvar sam znao sigurno . Kad sam već toliko glup da sam došao ovdje i kad sam već toliko glup da ću poginuti za neke političare i guzonje koje s torbama čekaju na razvoj situacije i gledaju prema Austriji , neću biti pizda i ostaviti iste tikvane poput mene u nevolji . Ipak smo mi braća po oružju , ipak vjerujemo jedan drugome iako nismo nikad prije zajedno bili , i ne može čovjek preko nekih granica ponašanja i morala tek tako prijeći .

Pogledah prema Bobi . Mladić , koji bi mogao ganjati cure po Zagrebu , sjedi u rovu , prljav , smrdljiv , masne kose , prljavih ruku i nožićem kopa po mesnom naresku . Pajo , biznismen , ostavio je posao ženi , firma mu može propasti , porez će morati platiti bez obzira radio ili ne , prihodi slabi , stoji naslonjen na drvo i broji metke . Pero , koji je zaposlen kod privatnika , ne zna da li će ga posao čekati kad se vrati . I mnogi drugi , koji su ovdje došli , došli su srcem a ne glavom . Jer , da su mislili , bili bi u kafiću , pili kavu i razglabali o linijama obrane i gdje treba udariti po mrskom im neprijatelju . Poslije bi uredno sjeli pred televizor , zgražali se na vijesti iz zemlje , pojeli večeru , legli u krevet , pofukali ženicu u nacionalnom zanosu pravljenja malih Hrvata i mirno zaspali .

Potresla me Božina smrt . Zato sam toliko i razmišljao . Da bi prekinuo crne misli ustadoh iz rova i prošećem do vatrice . Kiša je kapala i skoro je ugasila . Nabacah par grančica da se malo razbukti i čučnem kraj nje .

« Dečkovi , evo novinarke ! « netko viknu .

Prilazila nam je djevojka u pratnji dva gardista i čovjekom zaduženim za snimanje . Bero je predstavi :

« Ovo je Zorica . Radi za list Slobodna Hrvatska i došla je popričati s vama .»

« Samo popričati ? « dobaci Pajo . Zorica se nasmiješila i pripremila mikrofon . Ogledala se oko sebe i primjetivši rovove upitala :

« Zar spavate u ovom rovu ? Rov je strahovito uzak , obložen tankom dekicom . «

« Spavamo i to trojica ! « uzviknu Bobo .

« I ti bi stala .» doda Pajo . Zorica se ponovo nasmija ali joj je sad već bilo neugodno .

«Hoćete kavu ? « upita Mile . Klimnula je glavom i čučnula kraj vatre . Dečki su imali nasmiješena lica . Dovoljno je bilo da vide žensko , i budu sretni i ponosni , jer , novine su došle u vukojebinu . Razvezali su se o svemu i svačemu ,spomenuli Božu i ranjene , toliko su toga imali reći ali Zorica nije mogla dugo ostati . Gardist u pratnji , Željko , požurivao je zbog poznatih razloga . Šutljivi čovjek s kamerom skupio nas je oko vatre i uslikao .

Kada je Zorica otišla , sve je polako utihnulo. Dečki su se vratili svojim mislima , svatko se uvukao pod svoju kožu , čekajući da još jedan dan prođe . Negdje oko podneva dojurio je Pero i rekao mi da su uspjeli u hotelu osigurati termalnu vodu u blatnim bazenima .

« Možeš se ić oprat, jebo te! « viknuo  je. I mirisao.

« Ti se već jesi! « uzviknuh .

« Jebote, koji užitak ! « uzdahne Pero .

Dogovorili smo brzinsko pranje po smjenama . Do mraka je ostalo šest sati pa je prva polovica odmah krenula na kupanje , a druga će kad se ovi vrate .

« Kad ćeš ti? « upita Pero .

« Ja ću s drugom. « odgovorih .

« Pokupit ću te ja , pa ćeš moć duže ostat. Vratim te s večerom! « došapne mi i namignu .

Ne znam što mu je to trebalo značiti.

 

Neno

---

Peti dio ratnih memoara čitajte na portalu UHD91 slijedeći četvrtak 10.11.2011.g.

< «		» >

Domovinski rat - Ratne priče