Predbilježba  za rat

Ovo o čemu ću sad pisati nikad se ne bi dogodilo da nije bilo moje ženice. Da, kraljica mojih prostora i majka moje djece, bila je taj dan strašno ljuta. Svi smo joj išli na živce. Pomalo i punica, njena majka, s kojom smo živjeli u zajedničkom kućanstvu, pa i punac, njen otac, iako jadnik nije bio kriv kaj je ručak kasnio i kaj nije bilo dovoljno kruha pa je Kinfa morao trčati u dućan po još jedan.

A onda je, ko šlag na tortu, protutnjio MIG iznad zgrade, skoro nam prozore razlupao, tak da je jadna pala skupa sa Kinfom na pod, pod stol .

Sva crvena u licu i razjarena, vikala je po kući da joj je dosta tog pritiska i da više ne može izdržati svu tu halabuku oko samostalnosti Hrvatske i da joj je dosta vijesti sa televizije o razaranju sela i ubijanju civila i da ide odmah iz ovih stopa prijaviti se u Narodnu gardu.

Kak sam ja bio taj koji je zadužen za možebitno ratovanje a ne moja ženica, zdušno sam se usprotivio toj konstataciji s obrazloženjem da sam ja taj koji treba otići u rat a ne ona, jer lakše je meni tući se po vukojebinama nego djecu čuvati, a njoj to bolje ide. Osim toga, na ratištu su higijenski uvjeti jako niski pa za žensku i nije neko mjesto, pogotovo kad dobije mjesečnicu. Na tu moju konstataciju ženica je potvrdno kimnula glavom i složila se da imam pravo, kaj se tiče higijene.

Tak sam iz istih stopa otišao u Mjesnu zajednicu i prijavil se u Narodnu zaštitu. Mislil sam si , pa to i nije tak strašno , malo kartaš , malo piješ , odradiš koje dežurstvo u Mjesnoj i prođe dan. Prednost je da ne moraš na posao a plaća ide . Nisi doma  a imaš opravdanje za cijelonoćno ruženje uz alkohol i karte, a možda i kakav mladi komad zaluta pa možeš malo i hofirati. U svakom slučaju, ženica je bila jako ponosna na mene, a i punac i punica su se odmah drugačije postavili i nisu me više davili sa glupostima već se odnosili prema meni kao prema narodnom heroju makar nisam pušku dirnuo .

Sve se nekak promijenilo na bolje , pa sam si mislil da to i nije bil tak loš potez. No , vrag nikad ne spava , pa sam uskoro shvatil da je to bilo vrlo nepromišljeno za mene .

Nije prošlo ni tjedan dana od upisa kad na vrata pozvoni visoki stranac, s brkovima ko u Rasputina, u plavom odijelu nalik na ZET-ovca , i pruži mi komad papirića u ruke, sa zagonetnim smiješkom na usnama .

« Kaj je to ? «  pitam ja naivno .

« Vidimo se tamo . «  odgovori on tiho, ogledajući se oko sebe kao da ga netko prati .

« Di tamo ? «

No, stranac je već odlepršao dok sam ja prebacivao papirić iz ruke u ruku, ko da je vrući krumpir . A , bome je i bio .

Otvorim kuvertu i stanem čitati :

–  Poštovani gospodine, javite se na zborno mjesto 3. Zagrebački velesajam, paviljon 18, u 19 sati u svezi  obuke.

Po ovlaštenju sekretara za narodnu obranu ,

načelnik Ratko Dujmanić . «

Čim sam vrata zatvoril ženica me pitala s kim sam pričao .

« A, jebi ga, idem u rat  « kratko sam joj odbrusio .

 

Žigosani

Kafić na Velesajmu bio je pun ko košnica . Kad sam ušao unutra , ko da sam došel u kvartovski birc. Sve same poznate face. Pero, moj susjed koji ima slatku malu kćerkicu i s kojom se moj Kinfa volio igrati, prvi me zapazio i viknul :

« Odi sim gazda, na jedan GP ! «

Kakvo je bilo vrijeme, GP mi je baš dobro legao da ubijem nervozu .

« Pa koji kurac ćeš ti tu ? « upitam ga, onak ležerno, ko da ne znam odgovor.

« Pa za isti kurac koji si ti tu ! « odgovori on još ležernije. Nasmijali smo se tome i suknuli još jedan gorki, dok je konobarica u žurbi rušila čaše sa šanka.

« Daj mala pazi, odbit će ti gazda od plaće ! « vikne neki grubi glas sa strane .

Obojica smo pogledali u kreaturu sa polomljenim glasom. Kratko ošišani tip sa Rey Bankama na nosu priđe nam i ponudi svakom cigaretu .

« Marllboro ? «

« Može. Da si pročistim pluća. « , odgovorih. Pero je uzeo bez riječi .

« Ja sam Pajo, a ono tam je moj buraz, Pajotti . «

Pogledali smo u buraza. I taj je bio mrcina od čovjeka, samo bez sunčanih očala .

« Idemo malo prašiti jebene četnike  ha . Pun mi ih je kurac više, sjebali su mi biznis. Više nemreš u Bosnu normalno otići po purane kod Babe a da te smrdljivci ne napraše. A tak su se dobro prodavali na placu da sam mogel kuću izgraditi do kraja, mater im jebem četničku !» Buraz Pajotti se uključil sa susjednog stola, između dva gutljaja pive :

« Ma kurac je njemu do biznisa! Pobegel je od žene! «

« Marš, konju ! « odvrati Pajo .

« Mama ti je konj ! Majmune ! «

« Steram te u kurac . Kaj je meni trebalo da imam takvog brata ? On je taj koji bježi od žene a mene je uzel za alibi , ko , ono , idem ja pa će me on paziti , jer je stariji . Seronja , kog bu on pazil ?! On ne zna sam sebe paziti , pizda debela .»

Grupa oko Pajvottija se cerila , pa smo skužili da je to njihova svakodnevna spika .

« Viš one tam ? « upita Pajo i pokaza prstom na treći stol u kafiću . Pogledali smo prema grupi raščupanih klošara u izlizanim trapericama i rastafari majicama .

« To su ti dečki iz Pruđa . Ak vam treba stimulansa a da nije alkohol , slobodno se njima obratite . Imaju više trave kod sebe neg krava u zubima . A oni tam do njih , to su vam dečki iz Botinca . Ak imate problema sa nenaplačenim dugovima , oni buju svakog potrgali za gajbu pive , pogotovo onaj ludi MC Hammer i njegov buraz . Iz zajebancije mu znamo pjevat Em si Hammer em si lud , ali ne ljuti se , normalno , ak te pozna .»

Pajo pogledom pređe dalje po birtiji , vidi se da čovjek sve pozna , pa nastavi :

« A ono tam je Seljo . Jako zanimljiv tip . Radio je kao izbacivač u jednom kasinu dok nije zgazil opaticu na pješačkom prijelazu . I to s Renolčekom četvorkom . Veli da ju nije videl u mraku . Murija mu to nije uzela za olakotnu okolnost i čeka ga Gradiška ili Lepoglava . Zato je i zbrisal u gardu . Misli da će odraditi dug domovini pa ne bu moral u zatvor . «

Pero i ja smo ostali zblanuti . Koja se tu ekipa skupila . Čovjek bi pomislio da je nekakva kaznena bojna a ne dragovoljačka skupina ljudi . Ispada da smo samo Pero i ja ovdje zbog žena . Doduše , Pero je ovdje bio više radi svoje punice nego žene , ali dođe na isto .

Popivši već peti Gorki , pomalo sam već bio i pripit a nije se pošteno ni krenulo . Još nas je čekao sastanak u paviljonu . Nitko nije znao što se sprema , pa čak ni sveznajući Pajo .

Paviljon 18

Paviljon mi se učinio nekako velik , i poluprazan . Čudno je bilo vidjeti to zdanje bez štandova , reklama i sve one strke koja zna biti za vrijeme trajanja zagrebačkog velesajma . Sjetio sam se da se ovdje izlažu nekakvi građevinski strojevi ili tako nešto , a  sad nije bilo ničega , osim nas stotinjak .

Stajali smo onako , svaki sa svojom grupom poznanika , i čekali nekog koji će nam reći detalje o ovom našem sastanku .

Nije dugo trajalo i na vratima paviljona pojavio se prosjedi gospodin , u društvu Pekinezera , tj. nekog tipa koji je jako sličio na tu vrstu psa , pa mu je odmah taj nick i prišiven .

« Gospodo , molio bih za malo tišine . Priđite bliže da se ne bi morao derati .», rekao je gospodin .

Okupili smo se oko njih .

Gospodin se nasmiješio i rekao :

« Ja sam Dumančići , a ovo je moj kolega Resnik . Resnik je profesionalni vojnik i ovdje je sa zadatkom da vas uvježba za borbene akcije koje će slijediti. Svi vi već imate neka znanja iz bivše vojske , a oni koji nemaju , ovdje će naučiti nešto što će im pomoći da ostanu živi i da se vrate kućama u jednom komadu . «

Preletio je pogledom preko skupine i nastavio :

« Kao što znate , Hrvatska je od samostalnosti pod stalnim napadima srpskih paravojnih snaga i sve više teritorija hrvatske države nije slobodno . Balvan revolucija je uzela maha , a JNA je svojski potpomaže . kako je naša policija slaba i neučinkovita potrebno je organizirati Zbor narodne garde u svakom gradu i priključiti se obrani zemlje . Ako se ovako nastavi , uskoro nećemo imati državu , već će nam agresor biti na kućnim vratima . Naša je dužnost stati na branik domovine i istjerati iz nje i zadnjeg četnika , koji se protivi ustavnom poretku ove zemlje i svih njenih građana . Zato smo i pozvali vas , dragovoljce , koji su se odazvali svojoj savjesti i odlučili braniti ono što im je najsvetije u ovom presudnom času za našu nezavisnost i samoopstojnost . «

« Lijepo je to rekao . « doda Pero .

« Prelijepo . « odgovorih .

« Nakon obuke , koja neće trajati duže od par dana , čeka nas prvi zadatak . Ovo ću vam reći zato da oni , koji još uvijek nisu sigurni da baš to žele , odustanu na vrijeme . Jer , kad jednom odemo , nema više povrataka . Napuštanje linije bojišnice tretirat će se kao izdaja , a kako u ratnim uvjetima izdaja podliježe ratnim zakonima , to će značiti samo jedno . A to nikome  od nas ne želim . «

Ponovo je zastao , dok se komešanje u skupini nije smirilo , pa nastavi :

« Molim vas da oni koji nisu spremni odmah izađu iz paviljona . «

Nitko se nije ni pomaknuo . Tišina je vladala u toj velikoj hali tako  da si mogao čuti muhu kad prdne ili komarca koji podriguje .

« Vidim da ste svi došli samo sa jednom željom . Da pokažemo četnicima da im mjesta u Hrvatskoj nema i da ovaj narod zna i može zadržati svoju samostalnost unatoč svim nedaćama koje ga stoljećima tište . Hvala vam . «

Dumančići je podigao obje ruke u zrak i odmah me podsjetio na nekoga koga sam često gledao na televiziji . Zar svi ti političari moraju oponašati Tuđmana?

Istupio je Pekinezer i podigao ruku kako bi ga vidjeli i saslušali .

« Ja sam poručnik Resnik , zapovjednik specijalnih jedinica MUP-a . Ovdje sam da vam pokažem neke osnovne ratne vještine kako bi što uspješnije izvršili zadatke koji su pred vama . Nadam se da ćemo uspješno surađivati . Također ću s vama ići na bojište , kao vaš instruktor . Vi ćete u sljedećih par dana izabrati zapovjednike satnija , vodova i desetina . Onaj koga izaberete bit će vaš izbor , i morat će te ga slušati . U ovoj postrojbi neće biti činova , svi ste jednaki ali netko mora zapovijedati i netko mora brinuti za vojnike . Prema tome , dobro razmislite i predložite pametno , jer onaj koji će vas voditi mora znati što radi i kako radi . Danas ćemo uzeti podatke o svima vama  i podijeliti uniforme . Nakon toga , formirat ćemo satnije . «

Jedan kamion se brekčući zaustavio blizu paviljona . Kako je bilo vruće , vrata su bila širom otvorena pa sam uspio vidjeti da je dovezao uniforme .

Dečki su davali podatke nekom nabildanom klincu koji je mogao držati i nešto teže u ruci od olovke . Pajo je švrljao oko kamiona .

«A je si dofural oružje ? « , pitao je vozača .

« Kaj je tebi ? Od kud mi oružje ?» odvrati suhonjavi vozač u maskirnoj uniformi .

« A ovi pištolji su tvoji ?» opet će Pajo , pokazujući na njegov opasač i dva pištolja zataknuta u kožne futrole .

« Jesu . Sam sam ih kupil , za svoje nofce . « odvrati suhi .

« Ja sam Mahuna .», pruži ruku koju Pajo spremno prihvati . Brzo je sticao prijatelje .

« Daš mi da probam ? « upita Pajo , ko malo dijete , slineći iznad pištolja .

Mahuna ga odmjeri , kao da traži neku falingu u njemu , a onda kad se uvjerio da je Pajo dovoljno lud da ga se ne mora bojati , preda mu jedan pištolj , prethodno  izvukavši okvir iz njega i metak iz cijevi .

« Jebate , Čezetka , dugi devet parabelum . « divio se Pajo , nježno okrećući pištolj u ruci . Onda nacilja reklamu od Cocte , i tako ostade nekoliko sekundi . Jedno oko je zatvorio a drugim gledao preko nišana , u podnožje velike boce .

« Dobra je . « veli on , vračajući pištolj Mahuni . Mahuna se zadovoljno smješkao . Volio je da mu znalci potvrde da je kupio dobre pištolje .

« Ajmo , momci , iskrcat ove uniforme !» vikao je Pekinezer .

Silom zapovjednik

Uniforme su bile dobre , američke . Bila je to donacija nekog našeg poduzetnika koji se bavio tekstilom . U svakom slučaju , bar smo izgledali polu profesionalno . Ko da smo došli iz zaljevskog rata .

Oprema je stizala sa svih strana u tih par dana . Iz Jadran – filma su poslali stari , oklopljeni Dodge , kamion koji su koristili za snimanje ratnih filmova . Kamion je bio pun kaciga , onih njemačkih iz drugog svjetskog rata . Dečki su izgledali jako zanimljivo s tim kacigama na glavama .  INA se isprsila Motorolama , kako bi imali dobru vezu kad se zgubimo u visokoj travi . Motorole su bile namještene na posebnu frekvenciju koju neprijatelj nije mogao prisluškivati , tj. . nisu imale frekvenciju na cijele brojeve već na polovice , kao npr . 103,5 kHz . Tako su bile neuhvatljive za JNA prislušne stanice .

Jedino oružje nije nitko donirao . Tako da smo bili vojska bez oružja i više smo ličili na Ratnike Shaolina nego na vojsku . Mogli smo samo štapovima i nun- čakama mahati .

Puzali smo po travi , trčali cik-cak preko livada , izbjegavajući fiktivne metke , lomili jedni druge raznim karate i judo tehnikama , trenirali zasjede i prepade , gdje su neki padali doslovno sa drveća , pentrajući se ko majmuni na suhe grane , koje ne bi izdržale njihovu vremešnu težinu i godine . Tako da je već u prvih dva dana satnija imala tri ranjena a da rata još vidjeli nisu .

Kako smo se podijelili u dvije satnije , bilo je tu već i prepucavanja i natjecanja koja je bolja . Bila je to čista glupost ali i najstariji čovjek podjetinji u nekakvim takvim situacijama . U našoj satniji bila su tri voda .

U mom vodu , zapovjednik je jednog jutra netragom nestao . Bio je , navodno, jako razočaran organizacijom , ali istina je da se usrao ko grlica kad je čuo za Baniju , o kojoj se  pričalo kao o mogućoj destinaciji . Kak sam ja bio zapovjednik prve desetine automatski su me prebacili na zapovjednika voda . Tak da sam se , ni kriv ni dužan , našao na jebenoj poziciji i na grbači sam imao trideset propaliteta sa sto čudi i sto poroka .

Već drugi dan sam se suočio sa dva najteža  . Vojnici  Fritz i Getz .

Ljubav prema alkoholu bila im je zajednička točka . Obično bi se napili tokom dana , pa bi onda navečer pravili pizdarije po gradu .Policija ih je vračala nama , nakon trežnjenja u zatvoru jer su oni ipak bili vojnici , a tada vojna policija još nije bila formirana .

Najveći pothvat su Fritz i Getz učinili jedne večeri pred sam odlazak na bojište.

Dva hrabra hrvatska vojnika , pod punom borbenom spremom , izjurili su starim Dodgeom na novozagrebačke ulice , vozikali se po naseljima , bacali njemačke kacige djeci , pozdravljali podizanjem ruke sve prolaznike koji su u čudu pratili taj mali spektakl , dok nisu ožednjeli pa su stali pred birtijom da obnove potrošene zalihe .

Lokali su dok ih nisu izbacili napolje , te su se treznili u kabini Dodgea do jutra.

Policija ih je opet privela smatrajući da su vozili ne registirano vozilo tehnički neispravno te da su ugrožavali promet i javni red i mir .

Drugi primjerak su bili braća Hammer . Stariji Hammer je bio štemer a mlađi ga je silom htio nadmašiti . Mlađi Hammer je tražio žrtve bilo gdje . U restoranu , u lokalima , u dučanima , na cesti , bilo gdje . Bilo bi dovoljno reći mu nešto , pogledati ga krivo ili pravo , kakao god okreneš , mali se odmah htio mlatiti . Stari Hammer je pizdio , ali mu je u jednu ruku i godilo da se mali fura na njega . Uzeo sam starog pod ruku i tiho mu šapnul :

« Od danas si ti zapovjednik desetine , a mali Hammić je tvoj vojnik .»

Hammer me blijedo gledao .

« Svaku pizdariju koju on napravi , ti ćeš biti kriv , kao njegov zapovjednik . Ja ću kazniti tebe. « Hammer se namrgodio i već sam mislio da će me prasnuti šakom , kad promumlja :

« Dobro , gazda . Jebat ću mu mater ak me zajebe .»

« Da…..gazda…uf….» pomislih u sebi , sretan kaj se to moglo riješiti na tako civilizirani način .Fritza i Getza nismo mogli srediti . Njima je alkohol totalno prevladao tako da smo ih poslali doma .Poslije sam čuo da su se pridružili nekoj drugoj postrojbi i poginuli ubrzo na bojišnici .

Kak smo digli oružje muriji

Pekinezer je smatrao da je dosta toga divljanja po Zagrebu i da bi bilo krajnje vrijeme da tu hordu makne iz gradskog okružja . Dumančići je hodao po Zagrebu tražeći donatora oružja .

U to vrijeme mogao si ga kupiti . AK 47 je koštala 650 DM , i neki koje sam poznavao dali su tu lovu bez razmišljanja iako su je mogli potrošiti na , recimo, plaćanje režija ili kupovinu mjesečnog špeceraja . Dumančići nije imao toliko love . Njemu su trebale puške za badava . Neka lovačka društva su se isprsila pa smo dobili Sačmarice duplonjke , malokalibarske puške s optikom i slične gluposti . Neki dečki su donijeli od kuće skraćene sačmarice što je drugima bilo sumnjivo jer se takve prerađevine rabe u nekim mutnim poslovima . Neki su imali revolvere , neki poluautomatske pištolje , neki su donijeli kubure , samo nisu bili sigurni u to da li će pogoditi neprijatelja ili sebe. Sve je to bilo smiješno i sa takvim naoružanjem se jedva moglo ići u lov na krupnu divljač a kamoli na bolje opremljeniju  i brojniju vojsku . S time ne bi obranili ni babin kokošinjac a kamoli neko mjesto ili selo . No , Dumančići je potegao neke svoje stare veze , iz doba socijalizma pa se oružje konačno pronašlo .

Oružje je stiglo iz policijske stanice Trešnjevka , kako bi se dečki obučili u baratanju AK 47 ili Kalašnjikovim , te M 57 , popularnom tanđarom .

Uz nju dobili smo i dvije Brede , talijansku verziju puškomitraljeza iz drugog svjetskog rata , najvjerojatnije iz Muzeja narodnooslobodilačke revolucije .

Dumančići i Pekinezer su kovali plan . Dugo su sjedili za stolom , dok se boca vina nije ispraznila . Onda su pozvali zapovjednike satnija .

Skužili smo da se sprema neka pizdarija i da bi bilo vrijeme otići doma , dobro se okupati , poljubiti djecu pred spavanje , voditi ljubav sa ženom i dobro odspavati , jer tko zna kad će nam se idući put pružiti prilika za tako nešto .

Zapovjednici satnija , Bero i Beg , skupiše nas na hrpu .

« Ajmo,dečki, brže malo . « suosjećajno su zborili , ne podižući glas kao obično .

Kad smo se okupili , Pekinezer je stao ispred nas i rekao :

« Dogovorili smo sljedeće . Sutra ujutro bi trebali vratiti oružje policijskoj upravi Trešnjevka . Ne namjeravamo to učiniti . Sutra ujutro , u zoru , spakirat ćemo stvari i otići na teren . Za sada vam ne mogu reći odredište , ali budite sigurni da je Banija . Tamo smo najpotrebniji .

Sad idite kućama , oprostite se sa familijom , uzmite još neke stvari sa sobom koje smatrate da će vam trebati i vidimo se ovdje u 4:00 sati .»

Pero je bio s autom . Svratili smo još jednom do Relaxa , kafića u Sigetu , na  dva do tri GP-ja  . Pero je bio zabrinut :

« Stari , jebi ga , ovo postaje ozbiljno . Mogli bi najebat u nekoj vukojebini . Je si ti siguran da to želiš? «

« U ništa nisam siguran . Znam samo to da smo uletili u pizdariju i da sad možeš ispast pizda i zavući se u mišju rupu ili ići do kraja pa vidjeti kaj će od svega ispast . «

« Možda je bolje biti živa pizda nego mrtav heroj ? «

« Ma , ne bi to trebalo dugo trajati . Nisu ljudi blesavi , i kome je do rata . Vidiš kak su Slovenci to brzo riješili . Malo su puškarali , malo pregovarali i za sedam dana sve gotovo . Možda se i kod nas to bude zgasilo kak se i

upalilo? «

« Kakve sam jebene sreće mogel bi najebat prvi dan . S takvom ekipom nisi siguran da ne buš dobil metak u leđa ak nekog krivo pogledaš …..»

Pero  je suknul GP kratkim trzajem ruke . Bio je ozbiljno zabrinut . iI ja sam bio na iglama i sto pitanja me mučilo . Kako ostaviti ženu sa svim brigama oko kuće i djeteta , s malim prihodima ? Da li će šef naći nekog drugog za moje radno mjesto  i nakon nekog vremena me jednostavno otpustiti ? Da li ću dobivati plaču dok ne radim ? Da li ću preživjeti ?

Sve mi se u glavi pomiješalo te stavih ruku na Perino rame , čvrsto ga stisnem i velim :

« Stari, kaj bu, bu. Idemo puknut još jednu putnu, pa nek ide sve u kurac ! «

Tak je i bilo .

Neno

---

Drugi dio ratnih memoara čitajte na portalu UHD91 slijedeći četvrtak 20.10.2011.g.

< «		» >

Domovinski rat - Ratne priče