Za našega sina

Iz uzništva kad sam poš'o
od omrzla tiranina,
na prag svoj sam kućni doš'o:
tu ugledah svoga sina...  

Dječak malen, kose plave,
bistro gleda... sliči na me...
Čuperak mu na vr' glave;
plačuć', zbori: - Nema mame...

Suza mi iz oka krene;
čvršće grlim sina svoga...
Jedini moj, imaš mene;
uzdajmo se mi u Boga...

Anđeli te, mili sine,
sačuvali od svih zala...
I sad mama za te brine;    
život bi ti opet dala...   

Premda nas je napustila,
s oblaka nas voli sada...  
Kao kruh nam dobra bila –
vječni mir nek' za nju vlada...   

Oprostite, moji mili,
što ja sam vas ostavio...      
Al' u srcu mom' ste bili   
u boj kad sam odlazio...   

Ovaj rat će jednom proći,
stasala je Domovina...
Mati će nam u san doći,  
snivat će uz svoga sina...

Hrvatin Bunjevčev Slatinjanin